Lenonov Imagine je bio himna društva koje odbacuje Boga. Umesto u Bogu, pokušali su da se utvrde u nezrelosti dajući joj uvu ugodna imena kao ljubav i mir. Ubrzo smo saznali šta bude kad zamislimo, a i ostvarimo da nema ničeg za šta bi umrli. 🧵⬇️

Naše obrazovanje ima jedino akademske studije. Između fakulteta i osnovne škole razlika je samo u obimu znanja, ne u pristupu. Dete ne može da uči kroz direktne definicije i kategorizacije, to je model za akademike. Zato nam deca ništa osim definicija ni ne nauče u školi.

Sa veštačkom inteligencijom, vraćaju se matematičari na velika vrata. Sa starenjem stanovništva, lekari. Kriza racionalizma vraća ljude popovima, tako da se opet vrednuju klasična znanja.

Svaka čast opoziciji. Oni su bukvalno guranjem izgurali ova hapšenja. Makar sudski postupci bili i farsa, bar nisu dozvolili inicijalni plan vlasti da se ovo zataška.

Autoritet može da opstane samo uz distancu. Ne može nastavnik uhvaćen u vrtešku viber grupa sa roditeljima i učenicima da očuva autoritet i kontrolu nad nastavom. Tu komunikaciju treba ograničiti, i tehnički i sadržajno i vremenski.

Teorije zavere su masonerija za sirotinju. Svako bi da bude upućen u neki odabrani krug, u tajno znanje drugima nedostupno, i izmisliće ga ako ga nema. Svi znaju da avioni lete, ali samo izabrani posvećenici znaju i da ispuštaju chemtrails.

Čovek ne može izbeći da se bavi zdravljem. Baviće se njime ili dostojanstveno - vežbanjem, ili nedostojanstveno - tabletama i terapijama.

Kao što se Čarobni breg čita u kontekstu nadolazećeg Prvog svetskog rata, tako se Čolin album "Da ti kažem šta mi je" ne može danas slušati bez jeze pred neslućenom nadolazećom ratnom tragedijom.

Daće bog kćeri da te uzme Harvard, ali tragovi Univerziteta u Travniku su oko kuće.

U idealnom scenariju država bi trebalo da sertifikuje znanje, a ne da akredituje način sticanja znanja. Ne treba određivati da se nešto mora učiti u formatu 2+2 časa nedeljno. Neka uče privatno, online, od koga god, ali neka dokažu da znaju da bi dobili državno priznatu diplomu.

Sveštenstvo će povremeno donositi odluke s kojima se ne slažemo, ali se to ne rešava otpadanjem od crkve, nego kao u Petrovićevoj Opsadi crkve Sv. Spasa, treba tada da našom molitvom uzdignemo crkvu da ne može niko da joj naudi.

Uvek su ljudi imali i njive i grobove, njive da oru, grobove da čuvaju, ali nijedno društvo nije toliko bogato da sve konzervira, sve proglasi za čuvanje. Ne može i hotel i generalštab i sajmište i most i Dorćol da se konzervira, mora bar nešto od toga i da se koristi kao resurs.

Problem današnjih poslova je što su kognitivno zahtevni, traže napor da se udubiš, ali za stvari do kojih ti nije stalo. Naporan rad od kojeg si otuđen mora da te ubedači.

Čovek je gazda, domaćin ili nadničar. Gazda ne radi, domaćin radi ali za sebe, nadničar za drugog. Kapitalizam je povećao nadnice, ali i svakog učinio nadničarem. Zato smo danas bogatiji, ali i frustriraniji.

Komunizam je bio velika trauma za naše društvo i ona je obeležila misao naših intelektualaca te generacije, i liberalnih (Pekić) i konzervativnih (Vidović). Ali nema razloga da i mi sve promišljamo u tom ključu, to je danas jedna od istorijskih crtica i ne sme nam biti alibi.

Problem Jugoslavije je bio što se zasnivala na materijalnoj sigurnosti i jugoslovenskom nacionalizmu. Kada je lošim privrednim modelom materijalna sigurnost nestala, a slab veštački državni nacionalizam zamenjen jačim izvornim etničkim, nije ostalo ništa što bi sačuvalo državu.

Srpstvo ne treba da bude političko opredeljenje ni istorijska pojava. Srpstvo je jezik, nama Srbima najrazumljiviji, da izrazimo večne istine. Srpstvo je jezik na kojem se mudrost kaže Njegoš, pamet se kaže Tesla, a hrabrost Obilić.

Srbi pišu ćirilicom. Ali i latinicom. Srbi pričaju ekavicu. Ali i ijekavicu. Sve 4 stvari su utemeljene u našoj kulturi i nijednu ne treba izbaciti,niti ijednoj treba davati ekskluzivitet,jer onda ograničavamo srpsku kulturu geografski na Srbiju,a vremenski na period do 20. veka.

Teško je utemeljiti se tako da se izbegne LGBTIQ, jer utemeljenje u pravima vodi u slovo L. U želji u slovo G. U relativizaciji u slovo B. Utemeljenje u pobuni vodi u slovo T. U biologiji u slovo I. U slobodi u Q. Samo ko se utemelji u vrlini može izbeći ceo LGBTIQ.

Radnik: Želim dobru platu i dostojanstven posao Poslodavac: Best I can do is naziv radnog mesta na engleskom

Društvo je negde pogrešilo, ne uspeva da obezbedi produženje života. Da bi našli gde je greška, sve se mora preispitati pa i famozno osamostaljivanje. Ono je novotarija, ranije se roditeljska porodica odmah zamenjivala novom sa supružnikom i možda se sad u tom vakuumu izgubi nit.