Kad sjednem piti prvu bajramsku kahvu sa familijom i prije nego što sam je okusio krenu sa pitanjem: "Ima li cura?":

Godišnji odmor, dan osmi: Sjeo sa nekim društvom večeras. Pili bosansku kahvu, pričali na našem, zasladili rahat lokumom. Sudeći po mom iskustvu ovdje, Minhen se od Bosne razlikuje samo po geografskoj širini i dužini.

Godišnji odmor, dan osmi: Isključio sam se maksimalno od domaće politike dok sam na odmoru. Poznajući interese našeg naroda, počinje me hvatati prpa hoću li imati teme za razgovor sa ljudima kad se nakon deset dana izostanka vratim nazad kući.

Godišnji odmor, dan osmi: Pogubio sam se na minhenskoj stanici metroa na kojoj svi vozovi idu samo u dva pravca. Jedina veća sramota od ove bila bi mi da sam se izgubio u Tešnju.

Godišnji odmor, dan sedmi: Gdje god sam došao u Amsterdamu, svi znakovi dvojezični, više engleskog nego nizozemskog. Dođoh za Minhen, hajd što nema engleskog, nego ni njemački niko ne priča kako treba. Ljudi moji, ako iz ovog izađem, svaka mi čast na izlasku.

Godišnji odmor, dan sedmi: Četiri dana sam proveo sa trojicom Bosanaca. Svaki obrok neko drugi plaća i časti. Došao u Minhen i izašao sa lokalcima. Dođosmo na kasu, raspoređuje nam konobar račun tako da svako plati svoje jelo. Dva smo svijeta različita...

Godišnji odmor, dan sedmi: Stao na semaforu, čekam zeleno, a neka gospođa prekoputa mene pretrča na crveno. Tačno sam je pogledao sa takvom rezignacijom da je jadna pomislila da sam rođeni Minhendžija.

Godišnji odmor, dan šesti: Vratio se iz Amsterdama u Minhen, k'o da nisam prešao iz države u državu. Bicikli svuda, javni prevoz funkcionalan, narod se o sebi zabavio. Tačno da ne pratim naše medije i konstantne najave propasti EU, pomislio bih da je ovdje čak i fino živjeti.

Godišnji odmor, dan šesti: Od Amsterdama do Minhena dođosmo na sevdalinkama. Prođe put od devet sati u sekundi uz "Eminu", "Sa Gradačca bijele kule" i "Rijeko Bosno". Kako su nas pjesme ponijele, mislim da bismo sad mogli bez problema i do Bosne produžiti.

Godišnji odmor, dan šesti: Vas Amsterdam govori engleski. Kome god priđeš, ni ne pita te za jezik, nego odmah priča na engleskom. Valja se nakon ovog mentalno pripremiti za ostatak godišnjeg u Minhenu u kojem je veća šansa da nešto iskomuniciram na bosanskom nego na engleskom.

Godišnji odmor, dan peti: Pokušavamo skontati gdje smo u Amsterdamu i gdje idemo. Raspravljamo da li je muzej pravo, lijevo ili desno dok prelazimo ulicu i taman kad jaran upita: "A gdje nam je ulaz?", jedna gospođa u prolazu dobaci: "Samo pravo!" Neka svoga i u gori vuka!

Godišnji odmor, dan peti: Bicikli. Svuda po Amsterdamu su bicikli. Gdje god zakoračiš, biciklo. Kreneš na cestu, biciklo. Ideš u hotel, biciklo. Hoćeš u metro, biciklo. Stvarno volim ekološki način transporta, ali ovi stvarno prigone...

Godišnji odmor, dan peti: Ovu godinu sam počeo sa idejom da bude godina Italije. Novu 2024. godinu dočekao sam na trgu u Amsterdamu pjevajući "Sarà perché ti amo" sa grupom omladine iz Đenove. Hvala ti 2023. godino, odradili smo puni krug!

Годишњи одмор, дан други: Дошли у Амстердам. Кад изађеш на цесту, мирно коегзистирају пјешаци, бициклисти, трамваји, аутобуси и аутомобили. Имам осјећај да сам у граду с почетка 20. вијека гдје коњи и пјешаци на улици никад нису сметали бициклистима и коњским трамвајима.

Годишњи одмор, дан други: Све куд смо прошли по Низоземској је засијано. Људи уз цесту ору, сију, пресађују, дижу пластенике. Читава држава им је дословце Семберија.

Годишњи одмор, дан други: Ушли смо у Низоземску. Ово к'о да је обрнута Босна, нигдје брда ни за лијека. Кад бациш поглед од границе са Њемачком, само те дрвеће омета да не видиш право до Ротердама и Хага.

Годишњи одмор, дан први: Спремили се за спавање и укључили видео интервју са Фадилом из Медакова код Тешња. Нисам ни 24 сата изван Босне, а већ не могу заспати без да чујем причу из родног краја...

Годишњи одмор, дан први: Цича зима у Минхену, јест да нема снијега, али наноси неку хладноћу. Требамо се вратити до стана, има доста хода и ми, шта ћемо, на бицикла и кроз камару бициклиста кренусмо кући. Шта ти је Европа, и у по просинца више бициклиста него пјешака.

Годишњи одмор, дан први: Стали на бензинску пумпу на граници Словеније и Аустрије. Оно словенског што се чује, то је све од касирки, гдје год се друго окренеш облак је Босанаца. Ако се настави овим темпом, још која година и има да у Словенији постанемо конститутивни.

Годишњи одмор, дан нулти: Пребацих се некако до Тузле након три и кусур сата вожње у бусу по врлетима без интернета и телефонске мреже. Хвала Влади Кантона Сарајево што уводи авио линије за Брисел и Милано, али више ће се осевапити ако нас авионом споје с Тузлом.